Niška banja

Niška banja se nalazi u jugoistočnoj Srbiji, 9km istočno od grada Niša. Leži u podnožju Koritnjaka, ogranka Suve planine, na nadmorskoj visini od 248m. Udaljena je 10km od Niša , od Beograda oko 250km, a od Novog Sada oko 345km.

Lekoviti izvori Niške banje korišćeni su još u antičko doba. Naročito su ih koristili stari Rimljani. Najstariji podaci o lekovitim izvorima Banje potiču iz 362 godine, mada se zna da su već u 2. veku Rimljani koristili njene izvore i to u najvećoj meri oni koji su joj bili najbliži, stanovnici Naisusa i Medijane.  U toploj vodi Niške banje početkom IV veka uživao je i slavni car Konstantin Veliki.  Rimljani su negovali kult  vode i bili istinski banjske arhitekte pa je tako za vreme vladavine Svetog cara Konstantina i njegovih naslednika, u carskom naselju Medijana postojalo je posebno kupatilo u koje je doticala lekovita voda pravo iz Banje. Turci su takođe bili svesni ovog bogatstva , zato su u Banji sagradili hanove (odmorišta) i ženska i muška kupatila. Sredinom XVIII veka Banja je već bila uređeno naselje sa kupatilima uz izvore tople i hladne lekovite vode. Tokom četvrte decenije 20. veka  Niška banja se ugledala na mondenske banje Evrope i svoj rast i razvoj prilagođavala trendovima, zbog čega je bila popularno odmorište političara, bogatih trgovaca, fabrikanata, ali i običnog naroda.

U Niškoj banji je 1954.  godine otvoren „inhalatorijum“ , prvi objekat ove vrste na Balkanu i od tada kreće intenzivan razvoj Niške Banje.

Bogatstvo Niške banje sastoji se od 5 izvora lekovitih voda: „Glavno vrelo“, „Suva Banja“, Školska česma“, „Banjica“ i „Pašjača“ i prirodnog mineralnog blata – peloida. Dva od ovih 5 izvora („Glavno vrelo“ i „Suva banja“) spadaju u radioaktivna vrela, a Niška banja je zbog njih smeštena među najradioaktivnija srpska lečilišta. Oba ova izvora razlikuju se po temperaturi i po kapacitetu vrela, dok oba izvora izbijaju iz krečnjaka. Temperatura Glavnog vrela iznosi 39 stepeni celzijusa, ipak u periodu topljenja snega ta temperatura može da se spusti i do 28 stepeni celzijusa. Ova voda je visokomineralna i sadrži natrijum, kalcijum, magnezijum i kalijum, kao i više različitih anjona, od kojih su najzastupljeniji hidrokarbonat, sulfat, hlor i nitrat. Suva Banja je hladnija, ali ima i veće količine olova i bakra,a u njoj je moguće naći i tragove urana.

Niška banja leči: bolesti lokomotornog aparata, kardiovaskularne bolesti, stanja posle hirurške revaskularizacije miokarda, rehabilitacija bolesnika posle ugrađivanja endoproteze kuka i kolena.

Geografski položaj Niške Banje zaslužan je za mnoštvo izleta. Posebno se izdvajaju Jelašnička i Sićevačka klisure, koje se nalaze u krugu od tri i pet kilometra od Banje. Manastir Sićevo podignut u 14. veku nalazi se u Sićevaćkoj klisuri, a u neposrednoj blizini nalaze se još dva manastira: Sveta Petka i Sveti Pantelejmon. Ljubitelji istorije mogu posetiti Ćele kulu koja se nalazi između Niške Banje i grada Niša.

Zdravstveni i tuistički objekti smešteni su u uređenom parku površine 5 hektara. U blizini Niške Banje ja park-šuma Koritnjak, sa uređenim trim stazama. Niška Banja je pogodna za pripreme i takmičenje sportskih ekipa, jer raspolaže sa terenima za mali i veliki fudbal, rukomet i tenis, hipodromom i streljanom.